EDIT: Dodao sam i drugi deo. Kao i ceo tekst objedninjen na wikiju.
Kriptovalute
Često se spominju kriptovalute u kontekstu decentralizacije u nasoj zajednici.
Hteo sam da napišem moje mišljenje na tu temu.
Pre svega smatram da treba da se ukaže na probleme koje stvara pravljenje novih kriptovaluta, pa zatim i neki širi kontekst o njegovim korisnim upotrebama.
U Decentrali imamo različita pravila koje smo vremenom izglasali kao određena ograničenja ono čime se bavimo. Često kad neko prvi put čuje za ta pravila, nije im potupno jasan razlog zašto su se donela i često čak i oni koji ih podržavaju ih teško objasne. Problemi sa kriptovalutama često spadaju u iste razloge kao i za ova pravila.
Negativan uticaj
Jedno od prvih pravila koje smo doneli i koje su nam deo statuta je o ne prihvatanju donacija od pravnih lica. Ovo pravilo verovatno nije najbolje definisano, jer u eksplictijem obliku verovatno treba da brani i donacije od bogatih pojedinaca ili da dozvoli da preveliki deo redovnih donacija dolaze od iste osobe. Sa druge strane, ako pravno lice se finansira direktnom donacijom iskljucivo pojedinaca, isto kao Decentrala, možda i nije to suštinski problem od kojeg smo nameravali da se štitimo. Međutim u velikom broju slučajeva ovo je sasvim jednostavno i korektno pravilo koje obuhvata većinu problema koje od ove donacije mogu da proizvedu.
Problem koji nastaje kad neku organizacuju finansira neko pravno lice je u tome što organizacije se naviknu da troše taj novac i počnu da zavise od istih.
Zamislimo kao primer da je Google veliki donator Decentrale, taj novac bi ili iskoristili ili nema neke svrhe uzimati ga svakako. Ako ga iskoristimo na regularne troškove kao zakupljivanje većih prostora ili servera, imamo veliki razlog da te donacije nastave da dolaze. U ovom primeru odredjeni korisnici tih servera ili prostora imaju interes da vrše pritisak na organizaciju da nastavi da bude u dobrim odnosima sa Googlom, što znači da Google ima veću moć pregovaranja i uticaja na organizaciju. Mi možemo odlučiti da ne podlažemo tom pritisku, međutim taj pritisak može biti suptilan. Na primer može zahtevati da se samo ukloni ime njihove kompanije iz primera ovog teksta. U tom slučaju, smanjiti operacije organizacije za toliko znatno, zbog nečeg relativno manje bitnog, nije baš u interesu organizacije. Medjutim mislim da većina može da se složi, da Google ne treba da ima uticaj da efektivno cenzuriše tekstove i prezentacije Decentrale.
Takodje ovo stvara uticaj negativne asocijacije sa kompanijama i validno pitanje za sve zainteresovane u akcije Decentrale u motive i objektivnost organizacije.
U slučaju da se donacije ne koriste za redovne troškove, idalje stvara naviku da prikupljenje novca za projekte generalno ne pravi problem na koji treba da tražimo rešenje. To na prvi pogled deluje dobro, međutim, ako ne postoji znanje i praksa kako prikupiti donacije na nezavistan način, organizacija se može naći u problemu ako takva vrsta donacije prestane.
Na kraju, treba napomenuti, da ako učesnici u Decentrali znaju da donacije dolaze od pravnih lica, zašto bi i oni sami davali novac, ako ga ima dovoljno. Time yavisnost od tih donacija postaje još veća.
Ovaj problem negativnog uticaja se pojavljuje i u drugim praksama, osim prihvatanja donacija. U slučaju da pričamo o prodaji brendiranih proizvoda ili kreiranja kriptovalute, interes organizacije se menja. Kada svo finansiranje dolazi od donacije ravnopravnih učesnika, bez ikakvog ličnog interesa učesnika od te donacije, onda je organizacija primorana da proizvodi sadržaj isključivo kolektivnog interesa za sve učesnike i ima isključivo interes da se drži principa koji ti učesnici cene.
Naravno osim u teoriji, ovo se vidi i u praksi sa svim organizacijama koje guraju ideju EU fondova i kompanija koje ih finansiraju. Ovo nije slučajnost niti demonstracija lošeg karaktera, ovo su jednostavno sukobi interesa gde nijedan odgovoran član organizacije neće sabotirati rad te organizacije radi svojih moralnih načela. Zato ne postoji druga opcija osim jednostavno ne prihvatanja ovakvih doliva novca radi očuvanja interesa i motiva društveno korisne zajednice.
Lični interes
U prethodnom poglavlju je bilo reči o ličnom intresu donatora, u ovom će se pričati o ličnom interesu pojedinca.
U slučaju da organizacija finansijski nadoknadi rad svojim članovima ili stvara lične benefite koji nisu dodeljeni svima, interes članova se takodje menja.
Sa obzirom da je organizacija dosledna svojoj misiji samo koliko i njeni članovi, lični interesi ugrožavaju interes motiva organizacije.
Kao u prošlom poglavlju, možemo i ovde uzeti sličan primer. Zamislimo da neki član je plaćen za predavanja koje drži u Decentrali. Ova plata može biti nedovljna za životne troškove tog člana, u kom slučaju ima ograničeni benefit ili da bude dovoljna da taj član ne bude zaposlen na drugom mestu.
Kao u prethodnom primeru, na prvi pogled ovo deluje kao dobra stvar. Manje obaveze članovima da rade u firmama i drguim plaćenim organizacijama je dobro i za člana i za interes organizacije koja želi da te firme i organizacije imaju manje radne snage. Međutim, ako detaljnije razmislimo ovo pretstavlja sličan problem kao u prethodnom poglavlju.
Zamislimo da organizaciji preti manjak donacija ili prihoda novca, član koji je zaposlen u ovoj organizaciji ima lični interes da se bori protiv bankrotiranja svog poslodavca. Ako je ovaj interes isključivo kolektivan, to jest, isti za sve učesnike u organizaciji, ovo ne predstavlja nikakv mogući sukob interesa. Međutim, ako je veći za jednog člana nego za ostale učesnike, taj član ima motiv da žrtvuje društveni interes po cenu većeg priliva novca. Čak i ako je priliv novca isključivo ograničen od društvenog interesa pojedinačnim donacijama, zbog pravila obrazloženih u prethodnom poglavlju, lični interes tog člana je kratkoročan, to jest, hitan. Negativni efekti po finansije organizacije od kompromitovanja svojih principa može biti spor ili barem malo sporoji od posledica ličnog nedostatka zaposlenja, samim tim taj član ima kratkoročni interes da kompromituje prioritete organizacije, dok ne nađe drugo zaposlenje.
Da ponovimo, čak iako neko nije u potpunosti zavisan od nadoknade za svoj rad u organizaciji, ako je značajan onda je i interes značajan. Ako međutim nije značajan, onda nema ni potrebe nadoknaditi nečiji rad.
Ovo važi i za kriptovalute, čak i kad niko od autora ili korisnika kriptovalute nije dobio nikakav profit od stvaranja ove mreže, vremenom odnos vlasništva tih kriptovaluta postaje različiti.
U mogućnosti da svi uvek imaju istu količinu kriptovaluta, onda sama valuta gubi smisao, jer niko nije u mogućnosti da proda nešto za tu valutu dok ne nađe takođe i nešto odmah da kupi za taj novac kako bi ostao na istoj količini jedinica te valute. Takođe bi morao i da nađe nešto da proda onom koji je dobio njegove kriptovalute tokom svoje prodaje, tako da korisnik ima isti benefit od te transakcija kao i tokom trampe. Jedina svrha novca je da može da se odvoji sadašnost potrebe od budućnosti i izbegne organizacija trampe svih učesnika u transakciji.
Individualni interesi korisika valute
Kada različiti korisnici imaju različitu količinu valute, različiti interesi se razvijaju u primeni i operaciji te valute. Ovo važi i za državne valute kao i za kriptovalute.
Korisnik koji ima najviše jedinica te valute ima lični interes veći od ostalih da se ta valuta koristi, dok onaj koji ima najmanje, ima veci interes da se napravi nova valuta ili koristi neka druga koje oni imaju više.
Osim toga, razne druge operacije oko valuta i kritpovaluta mogu da daju drugačiji interes različitim korisnicima. Kao primer uzimimo popularan način vođenja evidencije, Proof-of-Stake, gde korisnici imaju uticaj na glasanje validnog bloka (skupa transakcija) srazmerno količini te valute koje poseduju. Time članovi sa više jedinica te valute imaju veći interes od proof-of-stake sistema, dok vlasnici više procesorske snage ili jeftinije ili obimnije električne energije imaju veći interes od proof-of-work sistema. Ovaj različiti interes operacije ide i dalje od toga, kao veličina bloka, hard fork ili soft fork, brzina evidentiranja transakcija i skoro svega drugog.
Ovi problemi nastaju i kod funkcionisanja državnih valuta, takozvane monetarne politke. Onaj ko ima fiksne prihode u određenoj količini neke valute, kao što radnici imaju, on ima interes da vrednost valute ne opada. Vlasnik firme koji isplaćuje te plate ima suprotan interes, da vrednost novca opada. Naravno, zato što vlasnik firme ima veću moć odlučivanja od radnika u toj firmi, cene proizvoda rastu i kupovna moć novca opada. Takođe pošto vlasnik firme ima veću finansijsku moć od radnika, ima više resursa da utiče na politiku države i valuta kojima ta država upravlja. Time vlasnici kompanija, imaju interes da utiču na monetarnu politku države da štampa više novca i taj novac ne daje direktno radnicima na zajam nego isključivo kroz vlasnike firmi koje zovemo banke.
Kao i u prethodnim primerima, vidimo da ove stvari nisu isključivo teorijske, nego stvarno da se ovakva politika sprovodi, kako u državnim, tako i u kriptovalutama. Kako ovaj negativan uticaj se uspešno sprovodi, vremenom on doprinosi još više profita i samim tim i još više moći onima koji su imali više moći na početku. Ravnopravnost u društvu i među korisnicima valuta sve više opada i dugoročno preti stabilnosti samom sistemu koji ga sprovodi.
ovu prevaru i ne može u tome da učestvuje zato što prirodni moral to ne dozvoljava, želudac ne vari. Materijalna korist, komfor i blagostanje postaju nebitni …kada shvatiš da samo produbljuješ i profinjuješ prevaru učestvujući u njoj, a varaš koga? svoju braću, sestre, decu, unuke, praunuke… i naravno samog sebe.