Napsiao sam i dodatak teksta, koji nisam stigao juce. Neki su dodaci na vec postojeca poglavlja, ali napisao sam i dva nova.
Negativan uticaj
Ovaj negarivan uticaj vidimo i zajednici korisnika kriptovaluta. Zbog finansijskog interesa zajednice, resetovanje distribucije bogatsva unutar ovog sistema nije u interesu zajednice. Jedan od glavnih razloga porasta broja alternativnih kritpovaluta je zbog nejednake finansijske moći novih korisnika već postojećih kriptovaluta. Sa tehničke perspektive, resetovanje zapisa ko ima koliko jedinica kritpovalute, je jako jednostavno. Ovaj potez bi doprineo više novih korisnika i veći društveni doprinos, međutim stari korisnici se nikada ne bi složili sa ovim potezom, ne samo iz ličnih razloga, nego i iz interesa cele već postojeće zajednice. Time inicijalna ideja kritpovalute, društveno orjentisana ka rešavanju problema društva nastalih od loše državne monetarne politike nakon finansijske krize i manjka privatnosti zbog centralnog organizovanja digitalnog platnog sistema, je ovime ugrožena. Bitcoin kao valuta je napravljena upravo sa ovom ideološkom manom i definisana opadajućom količinom novonastalih jedinica te valute, što šteti celoj promociji ove valute na širu populaciju, koja sada dolazi previše kasno u ovaj sistem.
Zbog ovog negativnog uticaja, određeni problemi su takođe ostavljeni u sistemu, kao što je loš algoritam za evidenciju (hashovanje), zbog interesa onih koji to evidentiraju (majneri/rudari). Jedan od ovih problema je takođe i ne implemetiranje veće privatnosti (confidential transactions), zbog finansijskog interesa zajednice da ne budu cenzurisani sa velikih menjacnica, berzi i ostalih sistema pod kontrolom države i moćnih kompanija i pojedinaca. Sva ova tri problema su rešena u novijoj kriptovaluti Moneru, koja je skoro pretrpela veliki negativan uticaj zbog cenzure sa velike menjacnice. Zato zajednica ima negativne posledice kada se uopšte pojavi na menjacnici pod kontrolom moćne grupe ljudi.
Ovaj negativan uticaj takođe je prisutan kada benefiti nisu direktno finansijski. Zajednice koje odluče da osnuju političku stranku se uvek nađu u istom problemu. Kreiranje, učlanjivanje i saradnja sa poltičkim strankama stvara interes od organizacije da se bavi više poltičkim kampanjama, nego direktim rešavanjim problema. Osim odvlačenja vremena, pažnje i resursa, ovo takođe i kompromituje početne društvene interese te zajednice. Na primer, ako bi Decentrala pokušala da osnuje stranki gde promoviše korišćenje slobodnog softvera u državnim institucijama, ne bi više imala interes da sprovodi manje poltički pogodne akcije. Ako bi neko odlučio da u svom predavanju ili tekstu na forumu kritikuje odluke Decentrale ili njihovih političkim partnera, motiv za cenzuru bio postao značajan. Ako bi Decentrala takođe i prihvatala donacije od pravnih lica ili moćnih pojedinaca, kritike ovih lica bi direktno bilo u sukobu interesa te političke stranke i zajednice koja u njoj učestvuje.
Lični interes
Takođe ovo se dešava i u samoj zajednici korisnika kritpovaluta. Prvi talas korisnika kritpovaluta su bili fokusirani na društvene benefite ove tehnologije i sam Bitcoin, kao prva kritpovaluta, je nastala povodom rešavanja problema državne monetarne politike nakon globalne finansijske krize 2007. Međutim kako je cena Bitcoina rasla, tako je zajednica privukla veći broj ljudi koji su isključivo bili zainteresovani za lični profit. Sadašnje zajednice oko kritpovaluta imaju fokus da pričaju o tome koja je nova kriptovaluta dobra investicija, o raznim foramakako da se njihova cena poveća i tenzije su veće u zajednici, jer su interesi drugačiji. Dobar primer ovih tenzija je hard fork bitcoina, prilkom odluke ubacivanja segwit protokola. Zbog ličnih interesa, objektivna tehnološka diskusija je prerasla u ozbiljan sukob koji se sprovodio cenzurom na različitim platformama. Ovo je posebno zabrinjavajuće, jer jedan od najvećih benefita kritpovaluta kod prvih korisnika je upravo bio u manjku cenzure. Wikileaks je bio jedan od prvih poznatih organizacija koji je počeo da koristi kritpovalute, nakon što su im banke isključile priliv novca sa donacija preko njihovih računa u banci. Ove sankcije i isključivanje organizacija zbog dokazivanja kriminalnih radnji državnih službenika se dešavalo i u Srbiji, kao primer je bio jedan od srpskih jutubera koji je snimao susrete sa policijom kome su isključili račun u banci. Nakon ovoga, zbog velike količine novčanih kazni koje su mu prepisane zbog toga, bez ovog dohodka, bio je primoran da zaustavi svoj aktivizam.
Lični interesi u organizaciji privlače nove članove, sto je na prvi pogled dobro, ali opet, ako detaljnije pogledamo, novi članovi koje ovo privuče su oni koji uglavnom nemaju društveni interes na umu kao prioritet. Ovo stvara pritisak unutar zajednice i kvari originalni društveno orjentisani motiv.
Ovaj uticaj je takođe i razlog zašto nije dobro započinjati poltičke stranke unutar društveno orjentisanih zajednica. Na prvi pogled deluje kao da poltička stranka može sprovesti interese te zajednice na državnom nivou, međutim osnivanje stranke privuče ljude koji žele da budu na vlasti iz ličnih interesa. Ovo je mana reprezentativne demokratije koja objašnjava zašto u praksi političari često sprovode zakone i odluke u interesu bogate ili uticajne manjine, koje su oni lično deo, umesto društvenog interesa. Ovaj stav da je korupcija i lični interes neodvojivo stvojsto reprezentativne demokratije kod dosta ljudi stvara osećaj nemoći i manjka nade u promene, međutim postoje sistemi direktne demokratije koje rešavaju ovaj problem. Zato se u Decentrali sve odluke donose direktno dvotrećinskom većinom, a ne glasanjem za predstavnike koji samostalno sprovode odluke.
Problem zbog ovog negativnog interesa je razlog zašto je na sastanku Decentrale na kojem se pričalo o iznajmljivanju prostora stavljeno pod pitanje. Troškovi zahtevaju novac i stvara pritisak na organizaciju da te finansije nastavi da dobija.
Individualni interesi korisika valute
U Decentrali prihvatamo donacije i u kešu i u kritpovaluti, ali pazimo od koga prihvatamo i od koga ne. Ovaj problem je veći od samo kritpovaluta, ali je bitno napomenuti da kriptovalute ne rešavaju ovaj problem i da stroga finansijska politika je u najboljem interesu zajednice. Osim negativnog uticaja od pritiska na prikupljanje novca, sam problem valuta pretstavlja problem u Decentrali. Korišćenjem novca stvara pitanje poverenja ko sa njim raspolaže i stvara hirarhiju i tenzije. U američkom pokretu i političkoj stranci Black Panters, FBI je upravo koristio ove tenzije nepoverenja oko upravljanja novcem kao jednu od taktika da uguši pokret. U Srbiji, takođe je ovaj problem upravo razlog oko svađe i neposrednog raspadanja Inex skvota, najvećeg samoorganizovanog društvenog prostora do sada.Zato i sama ideja troškova je jako problematična u društveno orjentisanim zajednicama i možda je samo pitanje vremena kada se pretvori u problem.
Network efekat
Jedan od najbitnijih karakteristika svake mreže i protokla je njena veličina. To jest koliko korisnika ima. Ovo je glavni razlog zašto koristimo još uvek centralizovane ili zastarele tehnologije, kao sto su SMS, EMAIL i centralizovane društvene mreže.
Valute takođe su stvar protokola, to jest zajedničkog dogovora da neka valuta vredi. Nekada su državne valute bile garantovane u zlatu, koje je samo po sebi imalo isti to zajedničko verovanje da ima vrednost kao svoju galvnu karakteristiku.Danas, kad je društvo već steklo poverenje u te valute ta garancija više ne postoji.
Za valute u koje postoji manje poverenje, kao srpski dinar, broj korisnika se povećava pod pretnjom sile. To jest, kažnjivo je ako se koristi bilo koja druga valuta.
Da bi ljudi koristili neku novu valutu moraju imati korist i poverenje u nju. Korist od valuta koje imaju mnogo svojih korisnika je što može se koristiti za trgovinu na velikom tržištu. Od kritpovaluta, korist je uglavnom u mogućem profitu.Međutim na početku, korist je bila u ravnopravnijem protokolu od državnih valuta. Zbog toga, većina korisnika kritpovaluta uopšte ne koristi kriptovalute kao valute za razmenu dobara. Ne prodaju stvari za kritpovalute, ne kupuju i najčešće uopšte nemaju direktnu kontrolu nad njima nego ih drže u menjacnicama kritpovaluta.
Kreiranje novih valuta, stvara problem za starije valute i fragmentiše društvo u više manje korisnih valuta (protokola). Zbog ovoga, društvo nije u stanju da efikasno koristi najbolju valutu i najbolje protokole za komunikaciju. Zato velika većina koristi onu mrežu koja već ima najviše korisnika ili onu koju je primorana da koristi. Na primer, ako većina koristi Viber, onda ćes imati jak interes da i ti koristiš Viber za komunikaciju. Ako međutim tvoj poslodavac zahteva da koristiš WhatsUp, onda si primoran da koristiš i WhatsUp. Isto je i za valute gde većina ljudi u Srbiji ima interes da koristi evro, jer je najpopularnija valuta u regionu, međutim takođe si primoran da koristiš i srpski dinar, pod pretnju zatvora ili kazne.
Ako nas niko ne tera da koristimo neku kritpovalutu, većina će koristiti onu valutu koja je najpopularnija, to jest državne valute.
Bitno je napomenuti, da iako skoro uvek se koriste najpopularnije mreže, koliko god loše bile, kao SMS i Email, takođe mogu pareleno da se koriste i druge mreže, ako je benefit od njih dovoljno veliki.
Rešenja
Decentrala može da se traži nove prostore gde nema značajne troškove delovanja.
Ovim se umanjuje negativan uticaj na samu zajednicu, koje nastaju od prikupljanja donacija.
Kriptovalute, kao i državne valute, imaju svoj negativan uticaj zbog različitih interesa. Rešenje je direktno demokratski raspodela bogatsva unutar te valute, koja zahteva organizaciju velikog dela društva. Evidencija ne treba da zavisi od procesorske snage niti od udela u valuti, nego direktno od svakog korisnika. Ovo zahteva decentralizovan način potvrede identiteta. Jedan od tih načina je Web of Trust gde ljudi medjusobno garantju validnost identiteta pojedinaca. Zbog mogućnosti predstavljanja kao dve različite osobe drugim delovima mreže, potrebno je identitet validirati u slično vreme unutuar celog društva, da se onemogući prisusvovanje na više mesta u momentu kada je potvrda identiteta u toku. Ovo se može raditi uživo ili kao captcha online, medjutim uživo omogućava veći vremenski raspon u potvrdi identiteta.
Takođe jedno od kratkoročnih rešenja je resetovanje zapisa vlasništva valute. Toe jest korišćenje iste valute bez prethodne istorije svima dostupna i dogovorenau isto vreme. Ovim se uklanja razilka između interesa korisnika te valute i ostatka društva, jer je celo društvo deo te zajednice.
Network efekat se rešava paralenim korišćenjem lošijih i boljih protokola, kada je to jako korisno. A isključivo boljih kada je to tako praktično izvodljivo.
Svako rešenje zahteva organizovanje na ravnopravnom nivou, to jest samoorganivonje šire populacije društva.