- Juna 2024. odrzacemo diskusiju na Bari Revi na temu “Uticaj tehnologija na prirodu”. Zbog toga sam napisao tekst u kome ukratko opisujem neke od problema i negativnog uticaja tehnologije na prirodu.
Uticaj tehnologije na prirodu
Tehnologija je ćesto imala negativan uticaj na prirodu, pogotovu u energetskoj industiriji i proizvodnji plastike. Digitalna tehnologija, koja je danas dominantna, takođe ima svoj uticaj na prirodu. Data centri, kriptovalute, treniranje AI tehnologija i elektrnoski otpad, imaju sve veći negativan uticaj, najčešće zbog sve veće potrošnje električne energije.
Ovaj problem je pretežno političke prirode, korišćenje centralivane strukture tehnologija i komercijalna upotreba tehnologije je glavni uzrok ovih problema.
Rešenja nalazimo u direktnoj komunikaciji, takozvanoj “peer to peer” (P2P) tehnologiji, koja je odavno pristuna, ali komercijalno i zakonski ograničavana, kao i nekomercijalnoj proizvodnji.
Data centri i serverska arhitektura
Danas je teško zamisliti više različitih aplikacija koje međusobno mogu da komuniciraju, a pogotovu aplikacije koje ne čuvaju podatke na tuđem računaru (serveru). Međutim nekad to nije samo bio standard, nego i glavni razlog zašto je Internet napravljen.
Centralizacija na Internetu počinje znatno da raste ulaskom kompanija u ovu industriju, prethodno korišćenom pretežno od strane univerziteta.
Zbog interesa kompanija, distribuirani i decentralizovani sistemi postaju sve ređi. Reklamiranjem i spajanjem kompanija u sve veće i veće, nastaju velike društvene mreže izolovane od ostatka Interneta koje samom svojom veličinom postaju privlačno mesto za komunikaciju.
Ova centralizacija i komercijalizacija privatnih podataka zahteva veliku energetsku potrošnju za obradu podataka. Specijalizovane mašine za obradu i čuvanje ovih podataka, serveri, postaju sve češći i gomilaju se u ogromne prostorije koje nazivamo data centri.
Problem sa korišćenjem dosta električne energije na jednom mestu, stvara problem toplote, zbog svog trenja koje struja stvara dok prolazi kroz žice i procesore.
Ovo zahteva još veću potrošnju energije za ventilatore i klima uređaje koji konstantno održavaju ovu toplotu na prihvatljivom nivou, da ne bi istopili te žice i procesore.
Da je ova energija generisana korišćenjem “zelenih” tehnologija, to bi prestavljalo manji problem za prirodu. Međutim, nažalost, to često nije slučaj.
Ovaj problem prevelike potrošnje na data centre nastaje iz dva razloga. Jedan je prevelika količina nepotrebnih informacija, koje se obrađuju isključivo za svrhe preciznog marketinga. Drugi je razlog postojanje i centralizacija ovih servera.
Oba ova problema rešavaju društveno razvijene P2P tehnolgije, koje nisu proizvedene od strane korporacija i funkcionišu na transparentan (open source) način.
Open source P2P aplikacije ne sakupljaju informacije od svojih korisnika i ne koriste servere kao posrednike u komunikaciji. Direktnom komunikacijom između korisnika, uklanja se potreba za dodatnu mašinu između i čuvaju se samo podaci koji su potrebni korisniku. Ovo znatno smanjuje potrošnju energije i stvara manji uticaj na prirodu.
Veštačka inteligencija i kritovalute
Treniranje modela za veštačku inteligenicju zahteva veliku količinu energije i vremena. Manjak saradnje zbog konkurencije u ovom tržištu, zahteva da više kompanija troše energiju na isti posao. Zbog komercijalne prirode ovih kompanija, nijedna korporacija nije voljna da podeli svoje istrenirane modele drugima. Ovo nepotrebno povećava potrošnju energije i šteti prirodi i društvu.
Kriptovalute imaju sličan problem. Prve kritpovalute koriste veliku količinu električne energije za validaciju redosleda transakcija (proof of work). Zbog ovoga je osmisljen noviji način validacije tranasakcija (proof of stake) koji iako troši manje električne energije, smanjuje decentralizovanost i samu svrhu kriptovaluta na direktniji način. Nažalost, klasični bankarski sistem nije mnogo bolji, zbog centralizacije kojom nastaju data centri za validiranje transakcija, kao i korporativni finansijski interesi kojima se ostale korporacije sa negativnim uticajem na prirodu finansiraju.
Električni otpad
Zbog komercijalnih interesa uređaji se proizvode sa što manjim kvalitetom da bi imale kraći životni vek za koji možemo da ih koristimo. Ovo je sprovedeno sa namerom, da bi korisnik morao da što brže kupi novi uređaj od čije prodaje kompanije zarađuju.
Ova praksa, nazvana “planned obsolescence”, nastaje još pre sto godina, od proizvođača automobila i električnih sijalica, kao i mnogih drugih. Kartel proizvođača sijalica troši dosta novca i vremena da osmisli tehnologiju kojom će smanjiti životni vek svog proizvoda.
Ova praksa postaje vremenom sve češća i danas postaje primetna kod starih uređaja, kao što su frižideri i šporeti koji često novije modele. Umesto međusobne konkurencije i unapređenja proizvoda koje su nam obećane kapitalizmom, dobijamo upravo obrnuto. Sve manji kvalitet uređaja, kao i sve manji broj kompanija udruživanjem u globalne kartele koji dominiraju tržištem.
Jedno od najštetnijih vrsta električnog otpada su baterije koje su sastavljene od jakih kiselina koje dugoročno zagađuju okolinu i zaustavljaju rast biljaka na tom područiju. Beterije su retko reciklirane, a najčešće i bačene sa ostalim otpadom gde nisu čuvani na odvojenoj lokaciji. Porast mobilnih telefona, stvara i porast u korićenju baterija, kao i skoriji porast u električnim automobilima.
Proizvodnja tehnologije treba da je više pod direktnom kontrolom društva, umesto pojedinaca sa drugačijim interesima koji lako mogu naći nezagađene okoline na kojima da žive i ignorišu problem.
Kolektivna rešenja, kao javni prevoz trolejbusima, tramvajima i vozovima, ne zahtevaju korišćenje baterija, kao ni fosilnog goriva. Elektična kola nisu proizvedena da spase prirodu, nego da spase industriju automobila, kao i energetski monopol kompanija koje kontrolišu resurse za proizvodnju baterija.
Rešenja
Korišćenjem P2P tehnologija, open source i društveno proizvedenoj tehnologiji smanjujemo znatno negativan uticaj na prirodu. Kolektivna rešenja transporta (trolejbusi, tramvaji i vozovi) i manje korišćenje mobilnih uređaja takođe ima pozitivan uticaj na prirodu.
Tehnologija koja ima manji uticaj na prirodu uglavnom nije napredna i najnovija tehnologija, nego uglavnom obrnuto. Ovo ukazuje na to da problem sa kojim se suočavamo nije tehnološki, nego pre svega poltičke prirode i samim tim zahteva i politička rešenja u kojima svi možemo da učestvujemo.
