Povodom predavanja o Uticaju tehnologije na kulturu u Alternativnom Kulturnom Centru Gnezdo u Kru[evcu koje će se održati 12.-og Jula, napisao sam tekst na ovu temu. Postaviću ovaj tekst i na naš wiki server, radi buduće reference povodom organizacije sličnih događaja.
Uticaj tehnologije na kulturu
Razvoj tehnologije ima veliki uticaj na kulturu, kao i na svaki deo naših života. Kao što je štamparska mašina omogućila masovnu proizvodnju knjiga i novina koji u tom trenutku postaju pristupačni velikom broju ljudi, svaki napredak u tehnologiji koja nam pomaže da se informišemo stvara i platformu za širenje ideja i umetnosti. Zbog ovoga je bitno ko kontroliše ovu tehnologiju, kome je u benefitu i kakav odnos uticaja stvara u društvu.
Tehnologija u umetnosti
Tehnologija nam omogućava nove vrste medija, fotografije, filmovi, muzički instrumenti i video igre. Nove vrste medija mogu izazvati i brigu kod ljudi iz različitih razloga. Jedan od razloga je gubitak posla u kapitalističkom društvu. Fotografije su stvarale zamenu za portrete, a filmovi za pozorište.
Međutim možemo primetiti da ove profesije idalje postoje, često fokusirane više na kreativnost i autentičnost, nego na preciznost i količinu. Performansi uživo su idalje popularni, iako je distribucija tehnologijom preciznija, jeftinija i komotnija, priustvovanje performansu ostavlja jači utisak i lepše iskustvo. Veštačkom inteligencijom nastao je novi strah, jer po prvi put izgleda da se susrećemo sa tehnologijom koja ne pruža veću preciznost, nego kreativno stvara novi materijal.
Proizvodnja ove tehnologije stvara potrebu za više stručnjaka i određenu finansijsku investiciju. Zbog veće mogućnosti da ovim investicijama raspolažu bogatiji u društvu, svaki novi vid medija stvara velike kompanije koje se bave proizvodnjom te vrste tehnologije. Prozvođači kamera, računara, telefona, filmski i muzički studiji, radio i televizijske kuće, Internet provajderi kao i velike kompanije koje razvijaju AI. Velike kompanije najviše benefituju od ove tehnologije i zbog privatnog vlasništva u kome se nalaze kao glavni cilj imaju profit, često iskorišćavaju svoju poziciju moći u suprotnosti sa interesima korisnika. Ove zloupotrebe mogu biti proizvodi nepotrebno malog kvaliteta ili namerno dizajnirani proizvodi sa namerom da prestanu da rade pre nego što bi inače to bio slučaj (Planned obsolescence), da bi korisnik bio primoran da kupi novi proizvod opet za par godina.
Internet je doneo i novu vrstu zloupotrebe, prikupljanje ličnih podataka, koje su kasnije korišćenje za manipulacija korisnika da kupi novi proizvod ili promeni svoje ponašanje na način koji je ovim kompanijama u interesu. Komercijalne društvene mreže takođe imaju i dugačku istoriju incijalne otvorenosti da bi prikupile nove korisnike i kasnijem zatvaranju svog sadržaja onima koji nisu deo njihove mreže, sadržaj koji je u potpunosti proziveden baš od njihovih korisnika, često bez ili sa minimalnom nadoknadom za njihov doprinos.
Širenje kulture
Osim štamparske mašine, telegraf je takođe znatno uticao na društvo u brzini razmeni informacija sa velikih razdaljina stvarajući mogućnost novinarima da pišu o važnim događajima u celom svetu. Radio i televizija pružaju jeftini način informisanja i povećavaju količinu sadržaja kome je društvo izloženo i samim tim i stvara veći uticaj na kulturne norme, zbog samog sadržaja kao i vid socijalizacije unutar domaćinstva.
Internet je imao najveći uticaj na kulturu od ovih tehnologija, ne toliko zbog brzine razmene informacija koliko do mogućnosti dodavanja sadržaja. Samim tim količina informacija na Internetu postaje jako velika i proizvedena od samih korisnika, umesto od kompanija. Iako je televizijom stvarano dovoljno sadržaja da niko ne može sve da pogleda, sa Internetom dobijamo veću mogućnost traženja sadržaja koji nas interesuje. Ovo je delom zbog same tehnologije, jer za razlike od televizije ne moramo da prođemo kroz sve kanale, ali i zbog same količine sadržaja.
Zbog ove količine informacija koje su nam zanimljive, postaje sve manje korisno imati strpljena da odgledamo manje zanimljv sadržaj i samim tim se i sadžaj smanjuje u svom obliku i naša sposobnost da se koncentrišemo vremenom opada. Zbog ovog uticaja i zbog veće pristupačnosti stvaranju sadržaja, postaju popularni mali sadržaji kao što su slike sa kratkim tekstom i kratki video klipovi. Ove kratke sadržaje nazivamo mimovima koji slično kao i geni u biologiji stvaraju gradivne elemente kulturnog sadržaja jednog društva.
Nova tehnologija može da promeni odnos moći u društvu i međusobni uticaj različitih grupa. Štamparska mašina oduzima moć od tadasnjih prozivođača knjiga i daje moć svima koji su dovoljno bogati da naprave ovu mašinu i dovoljno uticajni da osiguraju dozvolu za distribuciju tog sadržaja. Međutim do nastanka Interneta, prosečan čovek nema mnogo mogućnosti da masovno deli sadržaj sa ostatkom društva.
Sa druge strane, radio i televizija su omogućili veću centralizaciju vladajuće klase nad sadržajem, jer je omogućila širu publiku sa manjim troškom, a takođe zabranila većini da emitiju na tim frekfencijama. Kao odgovor na ovu centralizaciju, piratski radio nastaje kao koncept. Nelegalno emitovanje radio sadržaja postaje jedini način distribucije slobodnog sadržaja… Kako je tehnologija za pronalaženje izvora radio signala napredovala, tako je radio piraterija postojala sve manje izvodljiva, a oni na vlasti sve uticajniji na kulturu i informaisanje naroda.
Internet tehnologija omogućava veliku slobodu govora, ali vremenom nastaju centralizovane platforme u vidu društvenih mreža koje koncentruju moć kontrole sadržaja u svega par srodnih američkih kompanija.
Ovih par kompanija imaju milijarde korisnika i zauzimaju veliki procenat svetske populacije. Ovi korisnici se skoro isključivo informišu sa njihovih platformi gde ove kompanije redovno manipulišu redosled prikazivanja i dostupnost sadržaja, pružajući im veliku moć u čitavom svetu.
Ove kompanije su nastale kao male mreže, ali suprotno široko rasprostranjenim mitovima, sa velikim kapitalom i zajedničkim interesima sa vladajućom klasom. Zbog kapitalističke prakse otkupljivanja ostalih kompanija kao što su druge društvene mreže i aplikacije za komunikaciju, kao Instagram i WhatsUp od Facebook-a i Youtube od Google-a, ove mreže postaju giganti koje lako ugrožavaju demokratiju i ravnopravnost uticaja u društvu. Veliki razlog održavanja ovog monoplizma je upravo to što ima dosta korisnika i stvara pretežni vid komunikacije u društvu. Zbog same veličine ovih mreža, čak i oni koji ne žele da učestvuju u ovom sistemu, su praktično primorani radi inkluzije u društvu, ne samo zbog socializacije, nego i zbog zahteva od strane poslodvaca da koriste ove mreže.
Iako ove kompanije konstantno krše anti-trust zakone protiv monopolizma, primoravajući proizvođače i korisnike na njihove proizvode, njihov jak uticaj na političare im daje imunitet i ne mogućnost zakona da nas od njih zaštiti. Sa vremena na vreme, vladajuće organizacije, kao što su Evropska Unija sprovodi zanemarljive kazne i restrikcije ovim komapnijama, radi privida demokratije u ovom sistemu. Međutim, u najboljem slučaju nas nateraju da kliknemo da se slažemo sa svim što ove kompanije odluče ili sprovedu standard koji je u interesu nekim drugim kompanijama.
Primorani smo da rešenja pronalazimo sami, stvaranjem decentralizovanih mreža kao Mastodon i Jabber i paralelnim korišćenjem slobodnih medija dok nismo u stanju da se odreknemo monopolističkih.